razmisljam dugo, i predugo! Cesto sjedim pred Computerom i kapituliram!Ja neznam da li nesto da napisem, ja zelim ali neznam ima li smisla. Dugo sam vremena razmisljao o istinskoj potrebi mog priloga,ali ga nisam nasao.lutam kroz moje misli i sjecanja, i obuhvata me velika sreca i srce mi raste u grudima. imam osjecaj da su mi prsa preuska, mada nemam trenutacno srcani udar. ja sam uz vas i moje selo, ja nisam prisutan jer me ne vidite, mi smo se u razlicite pravce razvili i zbog toga ne komuniciramo! mi to zelimo ali nema se vremena!cesto sam upotrijebio rijec ja u ovome pismu mada nisam narcisoidan i sebican. Uprkos tome zelim vas pozdraviti, da me ne zaboravite! pitanje je tko sam ja, i ko ce se od moje generacije sjetiti raznorasnih diskusija u skolskom busu i na kavicama.
za daljnu vezu medju nama nije bilo vise prilika, jer selo nam je postalo veliko, preko citavog svijeta! drzimo ga braco i dalje u nama, s tradicijom i tolerancijom zajedno do dugotrajnog mira, kojeg mi nazalost nismo imali.
puno pordrava svima vama ma gdje god bili